Story of my life

Dobrodošli na moj blog


05.11.2018.

Prsten

Otkad sam shvatila da mi se sviđa, počela sam da se prisjećam nekih detalja od prije. I tako, sjećam se, jedno veče smo igrali onu igru sa slusalicama i pogađanje riječi. I drugarica ina prsten na ruci koji izgleda kao zaručnički. Zeza on nju kao to se tako mlada već zaručila, i onda pogleda u mene, jer sam sjedila preko puta njemu, i reče a ti nemaš prsten? Da ga nisi sakrila? Ljudi, ja ne mogu da vam opišem. Možda to vama izgleda sad glupo i besmisleno, ali meni znači. Pogledao me je tako nekako, kao da želi reći znači slobodna si. Ne znamo se mi tako dobro pa bi to pitanje bilo jedno od važnijih u cijeloj ovoj situaciji.

04.11.2018.

Sreća radost

Ljudi - PRIČAMOOO!!! Presrećna sam. Nije ljut više. Vjerovatno jer se dugo nismo vidjeli. Puna dva dana. Ljudi kako mi je mahnuo kad sam ušla u prostoriju. Nisam mogla da vjerujem. Prosto nevjerovatno. Ali žao mi je što on ne zna moja osjećanja. Želim da znam ali nemam snage za to. A ni hrabrosti. Ostaću sama i to je to.

03.11.2018.

Snovi

Budim se mokra iz sna. Sanjala sam ga naravno. I nije ono što će možda neko pomisliti. Imala sam noćnu moru. Priznavao je osjećanja nekoj djevojci, a to nisam bila ja. Bila sam tako ljuta, htjela sam da ga udaram i sve ali nisam mogla. Počelo je nešto da me guši i probudila sam se. Ne znam šta je ovo. Ne znate kakav bijes je u meni bio. Ne razumijen više samu sebe. Zar da poludim odjednom zbog njega. Zar je iko na ovom svijetu zaslužio da ludimo za njim. Bojim se da ne. A u snu smo se taman pomirili. Zato me to i pogodilo još više. Jer smo pričali, a on je otišao drugoj. Ljudi zamislite kad sam legla 4 i sad ustala u 8 koliko me to izludilo. Više ne mogu ni da spavam. Ne znam. Neka mi neko pomogne da se spasem hihi. Šalim se naravno. Dugo nisam osjećala ovako nešto pa mi je pomalo čudno i iznenađujuće.

02.11.2018.

Da li je moguće?

Počinjem ovaj post sa "Da li je moguće?" i i dalje ne shvatam. Pokušavam da shvatim zašto se taj momak naljutio na mene. I tako ljut otisao kući iz ovog jebenog doma i vratio se danas i dalje ljut. Ne znam ni sama više zašto se ljuti. A mislim da je i on zaboravio, nego samo iz inata to radi jer ne želi da popusti prvi. Izjeda me to da znate. Pogađa me to da se od svih baš on naljutio. Nisam loša osoba a nije ni on. Bar tako mislim. A ipak ne pričamo. Kad mi reče dok je silazio niz stepenice da nisam pozvana na kolače u sobu (btw bila mu je slava) i plus na to doda da uopšte ne komunicira sa mnom, meni iskreno nije bilo dobro. A najgore od svega je to što sam se pravila jakom i pretrpila. Čak sam i dobacila nešto u smislu da ni ja s njim ne pričam. A zapravo bih ga sad budila da mu izvinim za ne znam ni sama šta. Haos u mom životu. Možda je ovo i glupo. Ali to ne može da shvati niko ko nije tu. Ne shvatamo ni mi koji proživljavamo, kako da onda shvati neko ko ovo čita.

22.10.2018.

Sajam knjiga

Dobro jutro moji dragi prijatelji. Previše sam raspoložena zbog sajma, pa sam htjela da vam se obratim prije polaska. Ne znate koliko se radujem kupovini knjiga i uopste razgledanju toliko puno naslova. Nadam se da ću uspjeti da uganjam poneki popust. A zatim ću cijeli dan da šetam po Beogradu. Plan mi je da imam što veću biblioteku, pa tako da se vidimo i na Interliberu uskoro. Sutra, dok malo odmorim, slikaću vam šta sam kupila i nekoliko riječi o tome kako mi je bilo.

16.10.2018.

Dijeta i zdravlje

Nedavno sam počela sa nekom dijetom. Tačnije izgladnjivanjem. Ne smatram da sam debela, ali ipak moram da poradim na izgledu. Ne znam koliko je zdravo ovo, da sasvim malo jedem. Izbacila sam iz ishrane i slatkiše i hljeb i svu tjesteninu. Ipak, osjećam da to nije dovoljno. Možda bih trebala da počnem s nekim vježbama. Ili barem sa trčanjem. Ne vrijedi se izgladnjivati, ukoliko se ne krećem. Još više mi odmaže to što mi je faks, bukvalno na dva minuta od mjesta stanovanja. Jednostavno, moram da se pokrenem. Htjela sam o tome da pišem. Ali, nešto mi je ponestalo riječi. Valjda mi mozak od gladi ne radi. Da li ima neko da mi preporuči neke vježbe ili bilo šta korisno za ovaj moj slučaj.

25.09.2018.

13 razloga zašto

Pošto sam se sad vratila, želim odmah da pišem. Nedavno sam sagledala i drugu sezonu ove serije. Smatram da bih trebalo da iznesem svoje mišljenje o tome svemu. Serija je interesantna, kao i likovi. Ne mogu da kažem da mi se sviđa radnja serije. Međutim, tu se radi o realnosti današnjeg života. Vršnjacko nasilje je dio svakodnevice. Ne možemo ga izbjeći. Ljudi stvarno malo pričaju o tome. Tačnije uopšte ne pričaju. Svi ćute o tome. Sve dok se nekome nešto tragično ne desi. Eh, onda se svi čude kako to odjednom da se ubio/la. Ništa nije odjednom i u prazno. Sve se s razlogom dešava. Mislite da je lako uzeti žilet, nož ili pištolj i oduzeti sopstveni život? Pa naravno da nije. Čovjeku mora stvarno da prekipi sve u životu da bi uopšte pomislio na takvo što, a kamoli to stvarno i uradio. Svi bježe od te teme. Ova serija nije nimalo beznačajna. Ima pouku. Treba dobro sve sagledati i shvatiti zašto je tako snimljena. Ljudi se protive drugoj sezoni. Zašto? Druga sezona je i važnija od prve na neki način. Takođe, prikazuje realnost. Moćni ljudi će sve da imaju, a svi ostali moraju da ćute o njihovim zlodjelima. Da li je to fer, recite mi? Živimo u takvom svijetu gdje je kriva osoba koja se ubila, a ljudi koji su je zlostavljali na bilo koji način su prošli nekažnjeno, čak nastave da žive kao da se ništa nije ni desilo. Da li se neko pita kako je njenim roditeljima? Kako će oni dalje da žive kad više nema njihove djevojčice? Naravno da nikoga nije briga. Nije to serija. To je život. Nemojte da se zavaravate. Sve je to veoma blisko nama. Ne smijemo da bježimo od toga. Sve se može riješiti bez posljedica, ukoliko se reaguje na vrijeme. Pomozimo ljudima poput Hannah, nemojmo da ih zaobilazimo. Može sutra i nama da zatreba pomoć.

25.09.2018.

Povratak

Nakon dužeg vremena, vraćam se ovdje da pišem. Osjećam potrebu da vam se svima najprije izvinim. Ali, sve je to do neorganizovanosti. Slagala bih kad bih rekla da sam po cijeli dan bila zauzeta i da nisam stizala da barem nešto napišem s vremena na vrijeme. Jednostavno, nemam plan rada. Zapravo imam ga, ali ga se skoro pa nikada ne pridržavam. Nadam se da vas ima još ovakvih kao ja, pa da mi barem malo lakše bude. Iskreno, razmišljala sam par puta da nešto objavim, ali mi baš u tom trenutku nešto drugo odvrati pažnju. I tako moj blog ostade prazan. Žao mi je, jer stvarno želim negdje da iznesem svoje mišljenje o bilo čemu. Ovo je idealno mjesto, jer je nekako anonimno, pa čovjek može da se opusti, s obzirom da nema strah da će ga osudi neka osoba koju poznaje uživo.

24.05.2018.

Prohujalo s vihorom

Juče, pohađajući praksu, mi je jedan učitelj, moj budući kolega, ispričao priču. Nekada davno, još prije nemilih događaja u Bosni i Hercegovini, išao je neki trgovački putnik našim gradom i prodavao razne stvarčice. I tako idući, pokucao je i na učiteljeva vrata i ponudio mu paket knjiga, među kojima su se našli romani mađarskog pisca Lajoša Zilahija i roman Margaret Mičel "Prohujalo s vihorom". Kupio ih je sve iako je u to vrijeme nije bio pri većoj svoti novca. Dok je čitao te romane nije shvatao njihov smisao i poruku uopste. Tek kada se i on našao u istoj situaciji, tek tada je uvidio smisao priče o patnji robova i o njihovim jadnim životima. Želim da kažem da knjige treba čitati bez obzira da li shvatamo nešto ili ne. Kada budemo zreliji za tu tematiku i naravno iskusniji, bolje ćemo usvojiti ono što smo čitali već nekada prije. I tako dođošmo i do romana "Prohujalo s vihorom" koji je veoma star i popularan, a ja ga nažalost nisam čitala. Sinoć mi na um pade da bar pogledam taj čuveni film, kad već nisam u mogućnosti da čitam knjigu. Počela sam da ga gledam, ali je ovdje bilo strasno nevrijeme pa me prekinulo u tome i bila sam primorana da idem da spavam. Nadam se da me večeras neće ništa omesti u tom naumu. Sutra vam, nadam se, pišem iskreno mišljenje o ovom filmu.

24.05.2018.

Prvi post ikada

Ćao svima. Želim da kažem da ovo nikada do sada nisam radila, tako da očekujete da moji postovi neće biti isti kao kod drugih blogera. Ovaj blog će biti namijenjen za izražavanje mojih misli, osjećanja i upućivanje vas u neka dešavanja iz mog života. Ne očekujem da će ovo neko stvarno čitati, samo želim da negdje iznesem svoje mišljenje. Toliko za sada. xoxo


Noviji postovi |

<< 11/2018 >>
nedponutosricetpetsub
010203
04050607080910
11121314151617
18192021222324
252627282930